Zaljubili se pa posumnjali da su brat i sestra: Kad su stigli rezultati DNK testa, život im se okrenuo naglavačke "Bilo je potpuno bizarno"
Dodajte Kurir u vaš Google izborGodinama je Artur Kermalvezen zamišljao da bi njegov biološki otac mogao biti bilo koji muškarac kog sretne na ulici. Kada je upoznao Odri, ženu koja je, poput njega, začeta doniranom spermom, njihova ljubavna priča dobila je neočekivan obrt. Morali su da provere da li su možda u krvnom srodstvu pre nego što nastave zajednički život.
Njihova potraga za istinom trajala je godinama i na kraju je dovela do otkrića koje je promenilo francuske zakone o anonimnosti donora. Artur je odrastao ne znajući ko je njegov biološki otac. Kaže da ga je ta neizvesnost progonila na svakom koraku.
"Zamišljao sam da bi to mogao biti moj učitelj, čovek u autobusu ili bilo koji prolaznik. Bio sam očajan jer je bilo nemoguće živeti sa takvim mislima."
Kasnije je upoznao Odri iz Pariza, koja je takođe začeta doniranom spermom. Ona njihov prvi susret opisuje kao ljubav na prvi pogled.
Međutim, ubrzo se pojavilo zastrašujuće pitanje – da li ih povezuje ljubav ili zajednički biološki otac?
Strah da su brat i sestra
U vreme kada su rođeni, u Parizu su postojale samo dve banke sperme, a pojedini donori davali su uzorke više puta. To je značilo da postoji mogućnost da imaju istog oca.
Pre nego što su odlučili da zasnuju porodicu, želeli su genetski test. Ali francuski zakon im je zatvorio vrata.
U Francuskoj su genetska testiranja kod kuće zabranjena još od 1994. godine, a test može da naloži samo lekar, sudija ili naučnik. Za korišćenje kućnog DNK testa predviđena je kazna veća od 3.500 evra, zbog čega kompanije poput 23andMe, Ancestry i MyHeritage godinama nisu prodavale testove u toj zemlji.
Tajni test koji je trebalo da otkrije istinu
Posle višemesečne potrage pronašli su lekara na jugu Francuske koji je, za 900 evra u gotovini, pristao da uradi genetsku analizu.
Rezultat je pokazao da nemaju istog oca. Ipak, nisu bili sigurni da je test autentičan.
"Plašili smo se da je možda lažan", prisetila se Odri.
Kao advokat specijalizovan za bioetiku, ona je godinama insistirala da sve radi u skladu sa zakonom, pa je od 2010. pokrenula niz pravnih postupaka protiv francuskog sistema.
Tražila je odgovore na pitanja da li je njen donor živ, koliko je puta donirao spermu i da li bi Artur mogao biti makar njen polubrat ili rođak.
Sve žalbe su odbijene, uključujući i konačnu odluku najvišeg administrativnog suda Francuske 2015. godine.
Venčali su se uprkos strahovima
Par se venčao 2013. godine, iako potpuna sigurnost još nije postojala. Kasnije je jedan lekar uspeo da proveri podatke o njihovim donorima i ustanovio da su rođeni različitih godina, što je značilo da nisu ista osoba. Međutim, zakon mu nije dozvoljavao da im otkrije sve informacije.
"Bilo je potpuno bizarno što je doktor znao više o meni nego ja sama", rekla je Odri za BBC.
Na kraju su ipak odlučili da prekrše zakon i urade kućni DNK test. Rezultat je konačno potvrdio da nisu u srodstvu.
DNK analiza promenila je njihov život.
Artur je posle tri decenije traganja na Božić 2017. godine upoznao svog biološkog oca – čoveka čiju je sliku godinama zamišljao. Odri je doživela još veće iznenađenje.
Među genetskim poklapanjima pojavila se Sofi – žena koju je ranije zastupala na sudu u borbi za ista prava. Ispostavilo se da joj je Sofi biološka sestra.
Četvoro dece istog donora
Odri i Artur zajedno sa još osmoro ljudi začetih doniranom spermom uradili su DNK testove. Rezultat je bio šokantan. Čak četvoro od desetoro učesnika imalo je istog donora.
Kasnije je DNK poklapanje sa jednom osobom iz Amerike dovelo Odri do identiteta njenog donora, muškarca po imenu Filip. Nažalost, on je već bio preminuo.
Njegova porodica pozvala ju je da ih poseti nakon što je njena majka poslala pismo zahvalnosti.
"Svi smo plakali. Čak ni njegova sestra nije znala da je bio donor", ispričala je Odri.
Borba koja je promenila zakon
Odri i Artur postali su jedni od najpoznatijih boraca za prava osoba začetih doniranom spermom. Njihova pravna borba i Arturova knjiga doprineli su promeni francuskog zakonodavstva.
Prema novim pravilima, osobe začete od donacija izvršenih nakon aprila 2025. godine moći će, kada postanu punoletne, da dobiju identitet svog donora. Ipak, Francuska je i dalje jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj su kućni DNK testovi zabranjeni. Za Odri borba još nije završena.
"Svako ima pravo da zna svoje poreklo i svoju istoriju."
(Kurir.rs/BBC)